Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zemljišna renta". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

U v o d n i d e o

Ekonomija kao drustvena nauka bavi se proucavanjem zakonitosti koji vladaju u ekonomskoj oblasti drustvenog zivota u proizvodnji,raspodeli,razmeni i potrosnji sredstava za zivot u ljudskom drustvu. Pored oblasti drustvenog zivota ekonomija se bavi proucavanjem rente kao oblika realizacije zemljisne svojine. U narednim delovima seminarskog rada navescu pojam,vrste i nacine za izracunavanje rente.

1.Renta i zakupnina

Kako je zemljisni fond ogranicen, to podrazumeva da povecanje poljoprivredne proizvodnje ne podleze istim zakonitostima kao u drugim oblastima, recimo industriji. Mogucnost povecanja industrijske proizvodnje je prakticno neogranicena. Mogucnost povecanja zavisi od raspolozivog kapitala pa se moze reci da je velicina industrijske proizvodnje, u nekom vremenu, odredena obimom angazovanog kapitala. To nije slucaj u poljoprivredi. Cak i da ne postoje smetnje koje proisticu iz vlasnistva nad zemljom, povecano ulaganje kapitala u zemlju ne mora dovesti do adekvatnog povecanja poljoprivredne proizvodnje. Obim poljoprivredne proizvodnje u nekom vremenu ogranicen je velicinom zemljisnog fonda i dostignutog stepena razvoja nauke.

Ponovo ulaganje kapitala moze dovesti do bolje iskoriscenosti neiskoriscenih mogucnosti, ali ne moze preci granice koje su date velicinom zemljisnog fonda i dostignucima nauke. Pri tome treba imati na umu da zemljisni fond nije istog kvaliteta vec da je plodnost zemlje razlicita.

1.1.Pojam rente

Cena ili naknada koju placa zakupac zemlje zemljovlasniku za njeno koriscenje u odredenom vremenskom periodu, naziva se renta.

Renta je posledica monopola nad zemljom-svojine. Renta je oblik u kome se zemljisna svojina oploduje kao vrednost. Pretpostavka je pri kapitalistickom nacinu proizvodnje dakle ova: stvarni zemljoradnici su najamni radnici uposljavani od strane kapitalista, zakupnika, koji se poljoprivredom bave samo kao posebnim poljem za eksploataciju kapitala i koja je za njih samo posebna oblast proizvodnje u kojoj oni plasiraju svoj kapital. Zakupac kapitalista placa vlasniku zemlje, koju on eksploatise, u odredenim rokovima, npr. godisnje, ugovorom utvrdenu sumu novca (isto tako kako onaj koji poseduje novcani kapital placa odredenu kamatu za dopustanje da svoj kapital upotrebi u ovom posebnom polju proizvodnje). Ova novcana suma zove se zemljisna renta, svejedno da li se placa s oranica, gradevinskog terena, rudnika, ribnjaka. sume itd. Ona se placa za sve vreme za koje je vlasnik zemlje ugovorno posudio zemlju zastupniku. Ovde je zemljisna renta dakle, oblik u kome se zemljisna svojina ekonomski realizuje, oploduje kao vrednost. Zato ovde imamo i jednu prema drugoj tri klase koje

sacinjavaju okvir modernog drustva-najamnog radnika,industrijskog kapitaliste i vlasnika zemlje.

Naknada koju zakupac placa vlasniku zemlje za koriscenje njegove zemlje je renta. Sta je zakupnina? Prilikom zakljucenja sporazuma o zakupu izmedu zakupodavca i zakupoprimca utvrduje se ukupan iznos koji je duzan zakupodavac da placa zakupoprimcu za utvrdeni vremenski period. Taj iznos naziva se zakupnina. Zakupnina moze da bude veca i manja od rente. To zavisi od uslova u kojima se stvara ugovor o zakupu. Ako je velika potraznja zemlje onda zakupnina pored rente moze da sadrzi jos i:

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]